Институције са којима сарађујемо

Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

Logo RHMZПо образложеном захтеву проф. Милана Недељковића, Министар просвете и црквених дела Др Владан Ђорђевић је о Крстовдану ( 27 септембра по новом календару) 1888.године донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и оснивана државна метеоролошка служба у Србији.

Редовна метеоролошка мерења започета су знатно раније. Професор Лицеја Г. Владимир Јакшић је 1 јануара 1848 године у Београду на свом имању на Сењаку почео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска.
Године 1856 у 20 градова тадашње Србије почела је са радом добро организована мрежа метеоролошких станица, а 1857. било их је 27, што је у то доба представљало најгушћу мрежу у тадашњој Европи. Из тог времена проф. Јакшић је оставио драгоцене податке о колебању водостаја на Сави.
Опсерваторија у Београду, основана је 26 марта 1887 године, и под руководством проф. М.Недељковића постаје централна установа за прикупљање података из целе Србије.
У августу 1902 године почела је међународна размена шифрованих података и израда прве прогнозе времена. Извештаји о времену и временске прогнозе су се већ од 1912 године објављивале у листу Политика.
Значајан развој метеорологије у Србији настао је доласком академика Павла Вујевића за управника Београдске опсерваторије почетком двадесетог века. У исто време почиње са радом у области климатологије и академик Милутин Миланковић, један од најпризнатијих научника у свету 20 века. Својм радовима из соларне климе дефинише теорију ледених доба.
За време Првог светског рата, од 1916 до 1918 године, Београдска опсерваторија, па и читава метеоролошка Служба Краљевине Србије, је под немачком окупационом командом. Опсерваторијом је руководио познати професор метеорологије из Беча В. Конрад. Захваљујући њему служба је била очувана.
У приоду од 1918 до 1941 године, метеоролошка служба Србије, као део метеоролошке службе Краљевине Југославије, била је задужена за рад и мреже метеоролошких станица у Македонији, Црној Гори и делу Далмације. У то време су формиране и метеоролошке станице на ослобођеном Косову и Метохији. Метеоролошка Опсерваторија у Београду постаје сабирни центар за целу Краљевину Југославију
Метеоролошка служба Краљевине Југославије постаје члан Међународне метеоролошке организације - ИМО,(основане, Брисел 1853 и Беч 1873.године), као претече садашње Светске меторолошке организације, WМО. Наш дугогодишњи представник је био академик Милутин Миланковић.
Оснивањем Хидрографског одсека, при Генералној дирекцији вода 1922 године, обједињује се хидролошка служба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и ово се сматра почетком организоване хидролошке службе. Прве водомерне станице су постављене на Сави код Београда 1920, и Дунаву код Смедерева. Прва хидрометријска мерења на водотоцима у Србији су почела да се раде 1923 године. Одмах почиње да функционише и служба извештавања о водостању на рекама у циљу прогнозирања могућих поплава. На захтев Међународне Дунавске Комисије, 1922 године, почиње извештавање за реку Дунав.
У току Другог светског рата многе метеоролошке и хидролошке станице су престале са радом, сем Метеоролошке Опсерваторије Београд.
Седмог јануара 1947 године Уредбом Владе ФНРЈ основан је Савезни хидрометеоролошки завод,(СХМЗ) чиме је обједињена хидрометеоролошку службу на територији целе земље.На позив организатора, представници СХМЗ-а су 22 септембра 1947 године у Вашингтону потписали Конвенцију о оснивању Светске метеоролошке организације (WМО). Конвенција је ступила на снагу 23. марта 1950 године. Наша метеоролошка служба била једна од 45 светских метеоролошких служби, које су оснивачи WМО-а. Тако је настављен континуитет припадности службе матици светских служби, преко Међународне метеоролошке организације ИМО, (па до WМО-а.
Новонастале државе из претходне Југославије, отцепљењем ( од 1991.год.) и стицањем независности, постале су нове чланице WМО-а. Метеоролошка служба СРЈ-а, Државне заједница Србије и Црне Горе, а сада Републике Србије је наследник оснивачких права WМО-а. Никада нашој служби нису увођене санкције, нити искључења из рада појединих тела од стране WМО, и поред тога што је било економских санкција СРЈ од стране УН.
За време НАТО агресије, 1999.год., у бомбардовању су оштећени или потпуно уништени инструменти и поједини објекти наше службе. WМО је у фебруару 2000.године затражио од својих чланица да се помогне нашој служби, из разлога штета насталих ратним дејствима. Помоћ је, након извештаја експерата WМО-а, успостављена, преко ВЦП програма. До сада је достављена помоћ метеоролошке службе Кине и Јапана.
За време доласка међународних снага на Косово потпуно су уништене све метеоролошке и хидролошке станице. Простор Косова и Метохије већ пет година представља ''црну рупу'' на метеоролошкој карти Европе.
 Након престанка са радом СХМЗ-а, априла 2003.год.Републички хидрометеоролошки завод Србије, као правни наследник, преузео је све његове обавезе, нарочито у погледу међународне сарадње. 

Темишварска

 

Локација Сењак

 Темишварска 14

 11040 Савски Венац

 Број телефона: 064 43 46 333

 Елекронска пошта:  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.