МЕСЕЦ MAJ - Колевка човечанства

 

Kolevka čovečanstva

 

Постоје многе теорије о настанку људи, од веровања да су ванземаљци донели живот на земљу, преко тога да је један Бог створио свет итд. Теорија коју наука признаје данас је теорије еволуције, која сматра да су људи еволуирали у оно што су сад од својих мајмуноликих предака. Та еволуција се десила, током стотина хиљада година, у Африци, где је  и настао Хомо сапиенс (разумни човек), врста којој сви људи данас припадају. Зато се и каже да је Африка колевка човечанства.
Хомо саписенс се из Африке раширио на све остале континенте. Прво су се људи раширили у Европу и Азију, па су након тога прешли у Северну и Јужну Америку и Аустралију. Прелазак у Америку се десио тако што су људи прешли преко Беринговог мореуза, било тако што су чекали да се море замрне или је тада, као што неки научници сматрају, ниво мора био нижи, па је постојао земљани прелаз.
Ширење Хомо сапиенса у Аустралију је представљао већи подвиг, јер су тадашњи људи морали да праве чамце или бродове, и да заобиђу многа острва, како би из Азије населили Аустралију, али им је то успело. Све су то научници открили проучавајући фосиле, кости и посмртне остатке широм света, израчунавајући колико су стари, где се налазе, како су умрли, како су сахрањени итд.. Фосили могу много да нам кажу о начину живота тадашњих људи.
Тадашњи људи, да напоменемо, се по изгледу нису много разликовали од нас, осим што су били физички развијенији, јер су морали да цео живот проведу у кретању. Поред фосила научници проучавају и друге остатке, као што су алати које су тадашњи људи користили, рукотворине и цртежи које су правили итд..
Највише тих остатака се, као што је и логично, налази у Африци, и ти остаци су најстарији.  Африка напросто врви од остатака прастарих људи од пре пар милиона година, па су нека од тих налазишта постала и праве туристичке атракције. Потом се остаци временски појављују у Европи, Азији и тако даље, па лако може да се прати кретање Хомо сапиенса кроз континенте.
Оно што је интересантно је да у Африци нису настали само Хомо сапиенси, већ и друге Хомо врсте, односно сродници човека, који су изумрли. Ту спадају Хомо ерецтус (усправни човек), Хомо неандертхаленсис (неандерталци), Хомо хабилис итд… Укупно их је, без Хомо сапиенса, било 14 и сви су измрли.
Додуше, неки научници сматрају да их је било много више врста, али да њихови остаци тек треба да се пронађу. Ти припадници рода Хомо су се такође ширили другим континентима. Неандерталци су живели у Европи, док је Хомо ерецтус стигао чак до Азије.
Откривено је да су и они добро владали алатима, и да су користили ватру, па чак и упражњавали уметност, али све на нижем нивоу у поређењу са Хомо сапиенсима. Неки од њих су, чак, постојали у исто време кад и Хомо сапиенси, наши преци, али се са њима нису уопште мешали. Барем је то сматрала наука до недавно, све док није откривено да код модерних људи постоји око 1 до 4 посто неандерталских гена. То је све оно што наука тренутно зна, а никада се не зна шта ће ново открити у будућности.