МЕСЕЦ МАРТ - НОВИ СВЕТ

Columbus Taking Possession
 

Истина је често недокучива и потребан је огроман напор и генерацијски труд да би се колико-толико досегла. Оно што смо мислили да је тачно некад се покаже као погрешно. Да ли ће исти случај бити и са уверењем да је Америка име добила по Америгу Веспучију, показаће време.
Званична прича иде овако: Колумбо је открио Америку, али је до краја живота био у заблуди да је открио алтернативни пут до Индије; Америго Веспучи је посетио Средњу Америку и моментално увидео да оно што је откривено нису некаква острва на истоку Азије већ је један потпуно нови континент, Нови свет, који лежи између Европе и Индије/Кине; о овим сазнањима је обавестио своје послодавце (шпанску круну и Медичије), прича се раширила и немачки картограф Мартин Валдсемилер је 1507. године издао карту у којој је новооткривени свет назвао Америка, напомињући да верује да нико неће замерити што име даје по човеку који је први схватио шта је откривено; Веспучи није имао никаквог удела у овоме.
Постоји неколико мањих проблема са овом владајућом хипотезом “крштења” Новог света.
Пре свега, област коју је Веспучи посетио, посетио је и сам Колумбо, а она се иданас зове “Америке”, што на језику древних Маја значи “земља ветрова”; ово је такође златом богато подручје, нешто што су домороци сигурно рекли и једном и другом истраживачу (који су, узгред буди речено, били добри пријатељи и људи од међусобног поверења); необично је што је по личном имену обичног човека дато име некој територији, пошто се по личним именима даје само у случају владара док се презимена користе за обичне људе. Да скратимо причу, постоји могућност да се област тако звала и пре доласка Европљана.
Неки савремени истраживачи зато указују на чињеницу да се такозвани “крштавајући параграф” у делу картографа Валдсемилера, који се обично тумачи као аргумент, може тумачити и као објашњење имена које се већ користи, чиме се додатно поткрепљује могућност да се област већ звала Америка те да је сасвим случајно баш особа која се зове Америго схватила шта је заправо откривено.
Постоји још један проблем, хронолошки, и невезан за оно што се дешавало у Средњој и Јужној Америци.
Постоји “енглеска веза”. Тачније – велшка
Повезана је са бристолским Велшанином Ричардом Америком, коју је први пропагирао историчар Алфред Е. Хад пре стотинак година. Ова хипотеза почиње са историјским чињеницама да је 1497. године италијански морепловац Ђовани Кабото (Енглезима познат као Џон Кабот) отпловио из Бристола и открио Северну Америку, за шта је добио државну пензију од краља, коју су му уручили скупљачи царина бристолске луке; један од њих, онај највиши по рангу који му је вероватно предао новац, био је Ричард Америк, један од водећих људи овог града у то време.
Хипотеза се наставља чистом спекулацијом: Кабото је име целом континенту дао по Америку, како би испоштовао особу од које је добио новац.
Звучи сулудо? Сачекајте да чујете остатак ове алтернативне историјске приче, па тек онда процените.
Кабото је био познат по свом екстравагантном начину живота, облачио се искључиво у свилу, био је слављен као “велики адмирал”, једном острву је дао име по свом пријатељу, другом по свом берберину, а обећавао је и италијанским фратрима да ће их начинити бискупима.
Аргумент у прилог овој тези је зато јасан: ако је Кабото био тако лак на давању симболичних поклона својим сиромашнијим пријатељима, звучи не само као могуће него и као вероватно да је новом великом острву (није схватао да је открио Северну Америку, мислио је да је открио острво на источним обалама Кине) дао име по човеку који му је свечано уручио позамашну награду од краља.
Како би се доказало да је назив “Америка” био познат у Бристолу 1497, десет година пре немачког картографа, цитира се сада изгубљени документ по називом “Календари” у коме је овај догађај описан. Он гласи: “Ове године (1497), на дан Светог Јована Крститеља (24. јун), земља Америка је откривена од стране трговаца из Бристола, на бристолском броду по имену “Матеј”, који је испловио из Бристола 2. маја и вратио се кући 6. августа”.
Ако је ово истина, онда је новооткривена земља у Бристолу већ била позната као Америка, пре него што ће тако постати позната у континенталној Европи.
“Америка и звучи много ближе имену бристолског цариника Америка него имену Америга, и било је барем десет година једино име ‘новог острва’ након његовог открића.Оно се картографима тада учинило невероватно слично имену Америга, због чега су постали убеђени да носи назив по њему“, писао је Хад.
Све ове тезе Хад је изнео пре него што су на светлост дана испливале неке нове, врло интересантне информације. Наиме, Америк је био већински власник брода “Матеј” на коме је Кабот открио Северну Америку (донирао је и дрвну грађу за ово пловило), а саму експедицију није платио краљ, већ група бристолских грађана међу којима је био и Америк – ове информације су потврђене тек пре 50 година. Једна чиста спекулација је овим информацијама значајно ојачана.
У последњих петнаестак година појавили су се нови историчари који почињу да се баве овом хипотезом. Питер Мекдоналд је 1997. године издао књигу у којој тврди да је Ричард Америке од Кабота тражио да новооткривена земља мора бити названа по њему као противуслуга за патронажу. Постоји још једна интересантна ствар: Мекдоналд тврди и да је застава Сједињених Држава заснована на изгледу Америкеовог породичног грба, који је такође имао звезде и пруге.
Родни Брум у својој књизи издатој 2001. износи нове тврдње: бристолски трговци куповали су усољеног бакалара са Исланда док краљ Данске није зауставио трговину 1475. године; четири године касније, четири бристолска трговца добили су дозволу од енглеског краља да пронађу нови извор рибе и трговине; 1960-их године је откривено да је Ричард Америк био инволвиран у овај подухват; 1481. Америк је испоручио товар соли (за сољење рибе) на Њуфаундленд; Брум верује да су бристолски морнари именовали земљу по трговцу за кога су радили.
Кратка биографија Ричара Америка
Ричард Америк или Америке, на велшком језику Ричард ап Мерик, рођен је 1445. године у дворцу Мерик у Вестону под Пењардом, у југозападној Енглеској, на граници са Велсом, и био је потомак ерла од Гвента.
Оженио се извесном Луси Велс и настанио у Вест Камелу у близини Илчестера пре него што је одлучио да се пресели у Бристол, чија је важност непрестано расла, и у том тренутку по важности била једино испод Лондона. Америке је постао богати и утицајни трговац и градски службеник, и три пута је држао позицију Краљевског цариника, а 1497. године је постао чак и Високи шериф Бристола.