МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР - СТАРИ КОНТИНЕНТ

starikontinent
 

Европа се налази на северној полулопти Земљине кугле. Северно од ње је Северно ледено море, са запада Атлантски океан, са југа Средоземно море и неколико мањих мора. Ха источној страни, од Азије, одвојена је реком и планином Уралом.
Каже се да у Европи влада умерена клима зато што у њој није ни претерано хладно, ни веома топло. Ипак, клима није у свим деловима Европе једнака. У северним деловима, као на пример у Шведској, Норвешкој и Финској много је хладније, а у Грчкој, јужној Италији и Шпанији топлије него код нас.
У Европи има много река, од којих је највећа Волга, која је дуга око три хиљаде и седам стотина км. Друга по величини је река Дунав, дуга око две хиљаде и осам стотина км.
Планински крајеви Европе имају велики број мањих, али веома брзих река, које су погодне за изградњу хидроелектрана (у Шведској и Норвешкој, Швајцарској, Италији). Највише планине у Европи су Алпи, чији је највиши врх Монблан (бели врх) висок око четири хиљаде осам стотина метара. Од Алпа се кроз јужни део Европе протеже још неколико планинских венаца, од којих су најпознатији Апенини у Италији Пиринеји на граници између Шпаније и Француске, Динарске и Шарско-пиндске планине, Карпати у Румунији и Балкан у Бугарској. У Европи има планина које су веома богате разноврсним рудним благом. То су Скандинавске планине, затим планине у средњој Француској и Немачкој, планина Урал и Родопске планине. Скоро све ове планине, а нарочито оне у северној Европи, покривене су шумом.
Највеће равнице су у Русији. Равница се даље протеже преко Пољске и Немачке све до обала Атлантског океана. У Европи има такође и равница које су са скоро свих страна уоквирене високим планинама. Такве су Панонска и Влашка низија. У Европи има и тако ниског земљишта које би море потпуно потопило да људи не граде високе насипе поред морске обале и тако штите своју земљу (у Холандији).
Рудног блага у Европи има много и оно је разноврсно. У неким планинама има веома много метала: гвожђа, бакра, олова, цинка и алуминијума.
У Европи живе углавном народи беле расе, као и неки народи који припадају жутој раси. Народи Европе по својим особинама и сличности у језику деле се угладном у три велике групе народа. Германи (Енглези, Швеђани, Норвежании Данци) живе у западном и северном делу Европе. Романи (Шпанци, Португалци, Французи, Италијани и Румуни) живе у југозападном и јужном делу Европе и Словени, којих по броју има највише (Руси, Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци, Срби, Хрвати, Македонци и Бугари) живе у југоисточном и источном делу Европе.
Захваљујући великој површини плодног тла, многи становници Европе баве се пољопривредом, која је у неким земљама напреднија, пре свега зато што земљу углавном обрађују машинама, а у неким земљама још увек се за обраду земље често употребљава сточна запрега. Ту се гаје све врсте жита (пшеница, кукуруз, јечам и раж), затим индустријске биљке (шећерна репа, конопља, лан, дуван и памук). Воћарство је исто тако развијено. Око Средоземног мора успева јужно воће (поморанџа, лимун, смоква, маслина), а у осталим деловима Европе такозвано средњоевропско воће (шљива, јабука, крушка, и др.). По виноградима и вину најпознатије су земље које имају топлију климу: Француска, Италија и Шпанија.
У Европи има 50 држава. Највећа држава је Русија, међутим у Европи има веома малих држава, које немају више од неколико хиљада становника. Таква је држава Ватикан, која има само неколико зграда, једну велику цркву и парк. Та државица налази се у Италији, у Риму. Мале државице су и Република Андора, на граници Шпаније и Француске, као и Република Сан Марино, која се налази у Италији.