МЕСЕЦ НОВЕМБАР - НА КРИЛИМА ЗМАЈА

na krilima zmaja
 

О АЗИЈИ
Азија је по површини од 44.000.000 км квадратна највећи континент на свету.Заузима 1/3 светског копна. Она је и по броју становника водећи континент света. У њој живи више од 3.500.000.000 становника. Заједно са Европом и Африком спада у континенте старог света. Азија је добила име од асирске речи асу сто значи исток. Овај назив касније су преузели Феничани, Римљани и Грци, а онда и цела светска заједница. Иако континенти Европа и Азија чине јединствену континенталну целину, Евроазију, они су због великих историјских, културних и превредних разлика, ипак, два континента. Природно-географска граница која одваја ове континенте је планина и река Урал, Кумско-Маничка долина северно од Кавказа, те мореузи Босфор и Дарданели. На југозападу Азију од Африке одвајају Суецки канал и Црвено море. Величину азијског континента илуструје и податак да се простире кроз 11 временских зона. Често се каже да у Азији сунце никад не залази. Од Северног пола до Екватора, који у стварности и прелази она се правцем север-југ протеже кроз 3 топлотна појаса. Због географског положаја Азије, преко ње воде многи важни правци: копнени, водени и ваздушни. Обале Азије су веома разуђене. У јужној половини издвајају се 3 велика полуострва: Арабија, Индија и Индокина и бројна острва Југоисточне Азије.
РЕЉЕФ И КЛИМА

Основно обележје рељефа Азије је наглашена висинска разноликост у односу на друге континенте. На највећем континенту налазе се највеће и највише планине, највеће и највише висоравни и највеће низије на Земљи. Преко 2/3 површине Азије чине планине и висоравни ,а нешто мање од 1/3 су низије. Највише планине налазе се углавном у средишњем делу континента, источно од Туранске низије. Ту спадају: Кавказ, Торес, Иранско горје, Памир, Хиндукус, Квен-Лун, Тјансан, Каракорум и Хималаји са највишим врхом света Монт Еверестом, названим према енглеском официру који га је у XIX веку први измерио. За тај врх употребљава се још назива: Цомолунгма и Сагармата. Планински ланци азијских планина спадају у тзв. планинске чворове. Најнасељенији делови Азије, али и света налазе се у низијама и долинама река: Хоангхо, Јангцењанг, Инд, Ганг, Брамапутра, Еуфрат и Тигрис. Хоангхо и  Јангцењанг протичу кроз Велику кинеску низију. Покрајина Пендзаб налази се у изворишном делу реке Инд, а Хиндустанска низија (Индија) се простире уз реку Ганг. Простор ушћа Ганга и Брамапутре назива се Асам. Кроз Месопотамију протичу Еуфрат и Тигрис. А на северу Азије налази се пространа Западносибирска низија. Најстарији делови рељефа Азије представљају прастаре плоче: Арабијска плоча, Декан и Ангара, док планине: Урал, Средњосибирске планине и Алтај припадају старом громадном горју. Највише висоравни су Андолија, Иранска висораван и Тибет. У средишњем делу Азије простиру се велике пустињске области: Гоби или Само, те пешчано-сеновита пустиња Такла-Макан. Азија је континент многобројних природних супротности. У њој се налази најдубља депресија на планети Земљи,коју испуњава језеро-Мртво море (-394 м), као и највећа до сад измерена дубина Тихог океана, у подручу Марјанске бразде (11.022 м). У Азији су заступљени сви климатски типови који постоје на земљи. Климатске разлике између различитих области су велике, а зависе од географске ширине, надморске висине (висине рељефа), удаљености од океана, а посебно од отворености рељефа према маритимним утицајима. Због тих утицаја од југа према северу смјењују се следећи климатски типови: екваторијални, тропски, суптропски, монсуниски, континентални, субполарни и поларни. У највећем делу регија Блиског и Средњег истока заступљена је топла и сува суптропска клима, којој главно обележје дају веома сува лета. С обзиром да у овој регији у зимском периоду годишње падне 200-500 мм падавине на м квадратних,у њој су се образовале биљне области сувих степа, полупустиња и пустиња. У Јужној, Југоисточној и Источној Азији заступљена је монсунска клима, чија су главна одлика периодични ветрови монсуни, који настају као последица различитог загревања великог дела азијског копна и мора. Лети се копно брже загрева од мора, па над њим настаје ниски ваздушни притисак. Ветрови тада дувају са хладнијег мора на загрејано копно и доносе влажни ваздух и обилне кише. Ови монсуни су за тај простор права благодат, јер пољима доносе неопходну влагу. Зими се догађа супротно. На охлађеном континенту влада висок ваздушни притисак, па ветрови дувају са копна на море. То је зимски монсун, који је сув и хладан. Овај просор, због монсунских ветрова, познат је и као Монсунска Азија. Под утицајем климатских разлика формирао се и разнолик биљни свет. Идући од севера према југу смјењују се следеће биљне области: тундре, тајге а у унутрашњости континента и степе. Заступљене су и листопадне шуме, кишне шуме или прашуме.
СТАНОВНИШТВО

Азија је најмногољуднији континент са 3 милијарде и 700 милиона становника, што представља 60% светског становништва. Велике природне разноликости Азије битно су утицале на живот људи овог континента. Ни на једном другом континенту густина насељености није толико неуједначена, а друштвене супротности нису тако изражене као у Азији. С једне стране Монсунска Азија најгушцће је насељено подручје на свету, а с дгуге стране, пустињски и планински делови Азије веома ретко су насељени. Два најгушће насељена подруча Азије, али и света, протежу се уз велике реке на истоку Кине и на северу Индијског подконтинента. Велика густина становништва присутна је и у Јапану као и на острву Јава. Један од највећих проблема сиромашних азијских земаља је пораст броја становништва што је последица наглог пораста наталитета тј, демографске експлозије. Међутим, пораст становништва није мимоишао ни развијене земље. Због раста броја становника многе азијске земље почеле су да уводе планирање породице, тако што су брачне парове саветовали да имају мање деце. Највећи број Азије припада жутој, монголоидној раси, која је и настала на овом континенту. Мање су бројни припаднице беле расе, европеидне расе. Припадници жуте расе су: Кинези, Јапанци, Корејци и Индонежани, а припадници беле становници Индије, Пакистана, југозападне Азије и Руси у Сибиру. Најмањи део припада мешаним расним типовима. Азија је колевка свих великих религија. У њеном југозападном делу настале су: прво јеврејска, затим хришћанска па исламска религија. Центар хришћанске и јеврејске религије је у Јерусалиму, а исламске у Арабији. Најраспрострањенија религија је хиндуизам,н астао у средњем веку зближавањем браманизма и будизма.
ДРЖАВЕ
Авганистан, Азербејџан, Бангладеш, Бахреин, Брунеј, Бутан, Вијетнам, Израел, Индија, Индонезија, Ирак, Иран, Јапан, Јемен, Јерменија, Јордан, Казахстан, Камбоџа, Катар, Кина, Кипар, Киргистан, Кувајт, Лаос, Либанон, Малдиви, Малезија, Мјанмар, Монголија, Непал, Оман, Пакистан, Русија, Саудијска Арабија, Северна Кореја, Сингапур, Сирија, Тајван, Тајланд, Таџикистан, Туркменистан, Турска, Узбекистан, Филипини, Шри Ланка, Макау, Хонгконг, Уједињени Арапски Емирати.