Институције и сарадници

Зеленило Београд

 

Logo Zelenilo

"Зеленило - Београд" је  Јавно комунално предузеће које врши делатности уређења и одржавања јавних зелених површина, одржавања јавних санитарних објеката, пратеће производње и поправке парковских, спортских и других реквизита, производње цвећа, украсног биља и попуне садница у парк-шумама.

Комуналне делатности ЈКП „Зеленило-Београд“ обавља на територији десет градских општина: Вождовац, Врачар, Звездара, Земун, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски Венац, Стари Град и Чукарица.

Поред наведене комуналне делатности предузеће обавља и делатности које су у функцији комуналне делатности: уређење нових паркова, зелених и рекреационих површина, у мањем обиму трговина цвећем, садним материјалном, семенском робом, средствима за заштиту биља и др., израда планске, инвестиционе и техничке документације за уређење и реконструкцију постојећих паркова, зелених и рекреационих површина и пратећих објеката и опреме."Зеленило - Београд" је  Јавно комунално предузеће које врши делатности уређења и одржавања јавних зелених површина, одржавања јавних санитарних објеката, пратеће производње и поправке парковских, спортских и других реквизита, производње цвећа, украсног биља и попуне садница у парк-шумама.

 

 

Air Serbia

 

Лого АирСербиа

Ми смо национална авио-компанија Републике Србије.Превозимо госте и робу од Београда до САД-а, евромедитеранских и блискоисточних дестинација.  Нудимо превоз до прекоокеанских и међународних дестинација у Азији, Аустралији и Америци посредством наших код шер партнера и захваљујући нашем стратешком партнеру са уделом у власништву Етихад ервејзу, националном авио-превознику Уједињених Арапских Емирата.Чланица смо Међународног удружења за ваздушни саобраћај (IATA).Ер Србија почиње са радом 2013. године и правни је наследник компанија Аеропут (1927), Југословенског аеротранспорта (1947) и Јат ервејз (2003).

 

 

Дечији културни центар Maјдан

 

Logo MajdanСва деца су уметници! – Пабло Пикасо
Настао на принципу дечијег права на културу и уметност Мајдан је усмерен ка неговању едукативних, културних, уметничких, спортских и рекреативних програма са посебном пажњом на покрету као форми изражавања.
Мајдан сарађује са кључним актерима у животима деце тражећи начин да повеже и подели посебна знања са учитељима, родитељима, уметницима, културним организацијама и креаторима политика. На тај начин свој деци Савског венца и шире из Београда, помажемо да лакше приступе квалитетним културним искуствима, да боравећи у Мајадну, играјући се, учествујући у активностима центра, на само њима својствен начин сазнају више о себи и тако развију своје специфичне вештине и способности.

Опширније: Дечији културни центар Maјдан

Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

Logo RHMZПо образложеном захтеву проф. Милана Недељковића, Министар просвете и црквених дела Др Владан Ђорђевић је о Крстовдану ( 27 септембра по новом календару) 1888.године донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и оснивана државна метеоролошка служба у Србији.

Редовна метеоролошка мерења започета су знатно раније. Професор Лицеја Г. Владимир Јакшић је 1 јануара 1848 године у Београду на свом имању на Сењаку почео редовна мерења температуре, влажности, падавина, ветра и ваздушног притиска.

Опширније: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Србијаводе

Logo SrbijavodeЧланом 227. Закона о водама („Службени гласник РС“ бр. 30/10 и 93/12) утврђено је да даном ступања на снагу тог закона престаје да важи Закон о водама („Службени гласник РС“ бр. 46/91, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 54/96 и 101/05-др.закон), осим одредби чл. 81. до 96 (поглавље VII. Јавно водопривредно предузеће), а одредбе чл. 99 -107. Закона престају да важе 1.01.2011. године.

Опширније: Србијаводе

Србијашуме

Logo Srbija sumeJП "Србијашуме" су савремена, европски профилисана компанија која спроводи стратегију интегралног газдовања шумама и шумским подручјима, засновану на одрживом развоју.

Шуме доприносе ублажавању климатских промена, складиштењем угљеника у шумској биомаси (стаблима, гранама, лишћу, корењу, као и земљишту) и производњом кисеоника. Шуме смањују растуће глобално загревање. Шумама Србије се одрживо газдује на начин и у обиму којим се трајно одржава и унапређује њихова производна способност, биолошка разноврсност, способност обнављања и виталност, чиме се у садашњости и будућности обезбеђује испуњавање економских, еколошких и социјалних функција шума, а да се при томе не причињава штета околним екосистемима.

Опширније: Србијашуме

Завод за заштиту природе Србије

Logo ZZZPЗавод за заштиту природе Србије је стручна установа која обавља делатност заштите и унапређења природне баштине Србије, основана 30. априла 1948. године каоЗавод за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије.

 Оснивање Завода уследило је након доношења законских прописа у области заштите природе као што је Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости ДФЈ из 1946. године, али и на основу низа разговора, планирања и анализе различитих еколоших проблема и општег стања живе и неживе приироде Србије након Другог светског рата. Нарочити подстрек институционалном организовању у области екологије дао је рад професора и академика др Синише Станковића. Оснивању Завода допринеле су и активности на заштити природе Србије најзначајнијих институција у овој области: Природњачког музеја, Института за екологију и биогеографију биолошке групе Природно-математичког факултета, Шумарског факултета, итд. 

Опширније: Завод за заштиту природе Србије

Астрономска опсерваторија Београд

Logo astronomska opservatorijaНа територији Општине Звездара, у данашњој Волгиној улици, лоциран је објекат од посебног значаја за развој астрономије, физике, метеорологије и сеизмологије у Србији - Астрономска опсерваторија. Она се налази на највећој надморској висини (248,6 м) у граду и чини највишу тачку у Београду.

Као датум оснивања Астрономске опсерваторије у Београду, једне од најстаријих научних установа у Србији и јединог самосталног астрономског института у бившој Југославији, узима се 26. март (7. април) 1887. године, када је акт о оснивању Астрономске и метеоролошке опсерваторије потписао тадашњи министар просвете и црквених дела Милан Кујунџић. Оснивање Опсерваторије плод је вишегодишње борбе и залагања професора Милана Недељковића, који је на челу Опсерваторије био од 26. марта (7. априла) 1887. године до 30. јануара 1924. године. У том периоду рад се одвијао у провизорној опсерваторији у закупљеној кући породице Гајзлер, а затим у Карађорђевом парку, у згради тадашње Метеоролошке опсерваторије у чијем се мањем музејском простору налази једна соба посвећена почецима астрономске науке у Југославији.

Опширније: Астрономска опсерваторија Београд

Природњачки музеј Београд

Logo prirodnjački muzejПриродњачки музеј, основан 1895., једна је од најстаријих културно-научних институција у Србији. У њему се чува 120 збирки са преко    1 500 000 примерака из света природе. 

 Данас - 118 година након оснивања, Природњачки музеј још увек је у привремном смештају и без сталне поставке. Недостатак адекватног смештаја и изложбеног простора Музеј је надокнадио повећањем броја изложби, подизањем интересовања у домаћој и страној јавности и интерактивним радом са посетиоцима. 

 У току 2012. у Београду и другим местима Србије Природњачки музеј реализовао је укупно 18 изложби: Животињско царство; Шест ногу; Дрво или живот сам; Мозаик природе; Ецо фаир; Изложба на Београдском Сајму књига; Из ризнице библиотеке Природњачког музеја; Небески ловци; Сведоци прошлости; Додирнимо природу; Фосили из Горње Пребрезе; Алергене биљке; Српско језеро; Скелети уживо; Додирни у мраку ... ако смеш; Суживот са великим зверима; Свет риба; Музеј као слика света. Изложбе је припремило 24 аутора са стручним сарадницима а посетило их је је укупно 283.603 посетилаца, чиме је остварена рекордна посета у последњих 10 година.

Опширније: Природњачки музеј Београд

Универзитет у Београду - Шумарски факултет

Logo šumarski fakultet

Шумарски факултет Универзитета у Београду има традицију дугу 93 године и представља најстарију и највишу високошколску и научну институцију у области шумарства, технологија, менаџмента и пројектовања намештаја и производа од дрвета, пејзажне архитектуре и хортикултуре и еколошког инжењеринга у заштити земљишних и водних ресурса у Србији.Шумарски факултет припада изузетно значајној групацији факултета техничко-технолошких наука, у којој су још и Архитектонски, Грађевински, Електро-технички, Машински, Пољопривредни, Рударско-геолошки, Саобраћајни, Технолошко-металуршки и Факултет организационих наука у Београду и Технички факултет у БоруСтручни кадар Шумарског факултета чине истакнути професори и реномирани стручњаци и истраживачи. Нашим студентима предају и гостујући професори из региона и света, а за студенте организујемо и програме међународне размене и специјализације у иностранству.Студије на Шумарском факултету су конципиране тако да, након њиховог завршетака, дипломирани инжењери могу стручно и професионалнио да обављају све послове из области шумарства, дизајна и пројектовања намештаја и производа од дрвета, руковођења процесима и предузећима у дрвној индустрији, екологији и заштити земљишних и водних ресурса и пејзажној архитектури и хортикултури, уважавајући савремена технолошка достигнућа и ефекте промена биолошких, економских и друштвених процеса.

Опширније: Универзитет у Београду - Шумарски факултет

Универзитет у Београду - Рударско-геолошки факултет

Logo rudarski fakultetРударско-геолошки факултет је образовно-научна установа у саставу Универзитета у Београду. Образује стручњаке на основним, специјалистичким, магистарским и докторским студијама. Уз то обавља иновације знања, стручног образовања и усавршавања из матичних области, као и научноистраживачки рад. До сада је на факултету дипломирало 6437 студената, магистрирало 590, специјализирало 17, а одбранило докторску дисертацију 448 кандидата.

Рударско-геолошки факултет у Београду је једини факултет у нашој земљи који школује инжењере за две различите области: геологију и рударство. Наши наставни програми су већ годинама усаглашени са програмима најпознатијих факултета и универзитета сличне или исте делатности у свету. Студије су мултидисциплинарне али и конкретне - оне припремају младе кадрове за различите задатке у пракси.Данас је Рударско-геолошки факултет институција која испуњава стандарде савременог високог образовања и младим људима пружа могућност да се уз помоћ међународно признатих стручњака, врсних предавача и коришћењем савремене опреме и литературе образују за различита звања у оквиру рударске и геолошке инжењерске струке. Студирање на неком од смерова Рударско - геолошког факултета идеално је за младе људе који воле природу и изазов да је проучавају.

Опширније: Универзитет у Београду - Рударско-геолошки факултет

Универзитет у Београду - Факултет ветеринарске медицине

Logo fakultet vereinarske medicineИако је идеја о оснивању Факултета ветеринарске медицине настала почетком двадесетог века, ова институција је основана Решењем Министарства за образовање бр. 30281/36 1936. године под именом Ветеринарски факултет Универзитета у Београду. Дана 19. аугуста 1936 изабрани су први професори, махом са Медицинског и Пољопривредног факултета, који су, у складу са Одлуком Сената Универзитета, добили задатак да покрену наставу. Први Декан факултета био је Проф. Др Живојин Ђорђевић. Те 1936. године уписано је укупно 149 студената, а настава је извођена у просторијама Медицинског факултета.
Прве године постојања факултета отворена су радна места за редовне професоре, ванредне професоре, доценте и асистенте. Еминентне личности заслужне за развој факултета, професори Др Илија Ђуричић, Др Антоније Вуковић, Др Чедомир Симић, Др Јован Димић, Др Владета Симић итд. били су први који су изабрани у колегијум.

Опширније: Универзитет у Београду - Факултет ветеринарске медицине

Универзитет у Београду - Пољоприведни факултет

Logo poljoprivredni fakultetВелики српски ботаничар, Јосиф Панчић (1814-1888), био је први професор Науке о земљоделију на Великој школи у Београду и може се сматрати оснивачем пољопривредне науке. Међутим, за оснивање Пољопривредног факултета највеће заслуге имао је Сима Лозанић (1847-1935), први професор Агрикултурне хемије и тадашњи ректор Београдског универзитета. Велику помоћ и разумевање око оснивања Факултета, Сима Лозанић је имао од Јована Жујовића (1856-1939), геолога и петрографа, тадашњег министра просвете.

Опширније: Универзитет у Београду - Пољоприведни факултет

Биолошко истраживачко друштво ”Јосиф Панчић”

Logo BID Josif PancicДруштва студената биологије, у разним организационим облицима, постоје од 1955. године, када је основано Исраживачко друштво студената биологије ''Јосиф Панчић''. 1966. је основан Клуб студената биологије, а 1978. Биолошко-истраживачки клуб ''Јосиф Панчић'', који касније прераста у друштво, а постоји и данас. Активност је добровољна, уз подршку наставника и сарадника са Факултета. Рад је базиран углавном на оне активности којих нема у довољној мери у редовном наставном процесу. Тежиште је на теренском раду, који обезбеђује потврђивање стеченог знања и лакше стицање новог. Друштво није искључиво оријентисано на студенте биологије.

Спелеолошки одсек Београда

Logo SOBСпелеолошки одсек Београда (СОБ) - је првобитно започео са радом као клуб под називом "Пећинарски одсек", у виду грађанског ортаклука, а ослањајући се првобитно на некадашњи, тад Градски одбор Планинарско-смучарског савеза за Београд; и најстарија је сада жива спелеолошка организација у земљи, која је формирана 09. 12. 1960. године. Током свог рада Спелеолошки одсек Београда није мењао своје седиште и није престајао са радом ни у једном периоду. До сада је кроз обуку Спелеолошког одсека Београда прошло преко 1000 људи. У акцијама Спелеолошког одсека Београда, захваљујући обуци и поклањању велике пажње превентиви, није се десио ни један несрећан случај.
Спелеолошки одсек Београда (СОБ) је, после много година непрекидног рада и постојања, коначно променио облик свог организовања и прерастао, захваљујући Министарству омладине и спорта, у самосталну организацију

Одред извиђача "Mиодраг Миловановић - Луне"

Logo izviđački odred  Извиђачки одред "Миодраг Миловановић" Луне је основан 16.јуна1982. године. Ради на територији општина Звездара, Палилула и шире јер имамо децу из свих делова града. Вршимо упис деце од 5-15 година. О нама се можете информисати на "Facebook"-у - Извиђачи Луне, старешина одреда Пантић Дејан-Паја 064-15-95-828. Важна знања која извиђачи уче су: оријентација на карти и у природи, топографија, упознавање биљног и животињског света, чворови, путни знакови, извиђачке песме, друштвене игре у природи и затвореном простору, пионирство, сигнализација, прва помоћ и извиђачки спортови.

Планинарско друштво "Железничар"

Logo planinarsko društvo ŽelezničarПланинарско друштво "Железничар" oсновано је још давне 1946 године, октобра месеца. Први председник је био Балдо Светличић. У периоду протеклих око 60 година рада, друштво је имало 24 разних управа са исто толико председника. Међу њима било је много познатих имена из света планинарства. Сви они су оставили, неки мање неки више, неизбрисив траг у самом друштву, као и у планинарству Београда, Србије и бивше Југославије. У периоду протеклих 60 и више година кроз друштво је прошло преко 70.000 планинара. Друштво данас са око 2.000 чланова годишње и 32 активна водича, извело је за пример 2008 године око 300 излета са 8.000 учесника. Укупно је препешачено преко 4.000км за око 1.800 часова.

 

Атлетски клуб "Нови Београд"

Logo atletski klub NBGDФормиран је 19.децембра 1968. године на оснивачкој скупштини клуба. Клуб је рeгистрован 20. децембра 1968. године. Иницијативу за формирање клуба дали су: г-ђа Ковиљка Поповић, њен супруг Михајло Поповић и г-дин Фрањо Михалић легеда Српске  атлетике. Г-дин Фрањо Михалић био је и први тренер Атлетског клуба НОВИ БЕОГРАД. Атлетски клуб Нови Београд је препознатљив  у Српској атлетици по изуетно добрим резултатима на свим такмичењима  од млађих категоријама до сениорске конкуренције. Задњих година из атлетске школе коју негује Атлетски клуб Нови Београд изашло је пуно репрезентатваца бивше Југославије, а садашње Србије  као што су: Ненад ЛОНЧАР, Јелена ПЕТРОВИЋ, Николина АНГИРЕВИЋ, Маја ЈАЊИЋ, Емир БЕКРИЋ, Мила АНДРИЋ, Јелена АНЂЕЛКОВИЋ, Милена СТОИЦЕВ, Катарина СИРМИЋ, Сара САВАТОВИЋ и др.

 

Опширније: Атлетски клуб "Нови Београд"

Стоматолошка ординација "Гала Дент"

Logo GaladentГала дент, Гала стил ,Гала арт, Гала насмешите се!

Место одакле ће те са осмехом само срећном и успешном човеку својственим поћи у освајање нових животних изазова! Ту ће те се упознати са сци др Мирјаном Милутиновић , власником ординације и творцем бренда Гала.Она је особа којој се обраћате, којој износите Ваше проблеме и зеље у вези Вашег осмеха, Вашег изгледа у потпуности.То је особа која планира терапију за Вас, која Вас води ка коначном решењу. Особа иза које стоје бројне домаће и интернационалне дипломе из домена естетске стоматологије. Својим 15 година дугим искуством у приватној пракси одговорила је на велике и мале захтеве својих клијената , како домаћих тако и из иностранства. Оно сто подржава у свом раду су: квалитет , функционалност, естетика и наравно ефикасност!

Опширније: Стоматолошка ординација "Гала Дент"